danas sam se skoro zaletila u njega, koji bed... kak sam se mogla osramotiti... ali ima tu nesto...

ovako... prvi period imala sam povijest... sto znaci puna dva sata mogla sam gledati :)... opet smo se pogledali onako par puta... nisam kao i obicno nista poduzela, bed mi je.. ali ni on mi nije poduzetan niti malo...
i kao sto sam rekla... dosao on predati svoju zadacu.. a ja rjesavam papir koji nam je danas dao da rijesimo...i trebam jos naci cetiri rijeci na papiru i zaokruziti ih ...i sva sam se u to uzivila...i trazim tamo, ne cujem nikoga i nista, samo da mu saznam ime... i vidim.. profesor uzima njegov papir i stavlja ga u ladicu.... bila sam tako ljuta da sam pogledom mogla ubiti, pa sam nabila mp3 i nastavila traziti te cetiri rijeci...
no, ugl.... kada je zavrsila nastava... idem ja na bus... i sad... znam gdje on inace stoji... inace ga tamo nikada nisam vidala, ali u poslijednjih par dana stajao je s deckima.... i sad ja gledam , glava lijevo okrenuta i hodam... i spustim glavu da promjenim pjesmu na mp3-u i dignem glavu... ukocim se...vidim , isprem mene zelena majica, ista kakvu je on danas imao, tj. ima..... :) ... a on se onak okrene prema meni... i nasmije... ja se nasmijem, i produzim dalje... ugl. stajao je s neke tri frendice... bed... dobro da sam na vrijeme dignula glavu koja bi to sramota bila da sam se zabila u njega... a on kao da je nesto osjetio i okrenuo se jer ga ja dotaknula nisam... i onda sam otisla u busu... jos ajde da je bio sam, pa da sam se namjerno zabila u njega... ali ovo bi bilo ocajno... jos sam knjigu i papire u ruci drzala, stvarno bih ispala kao neka ocajnica kada bi mi se to sve po podu rasipalo , a on mi pomogao skupljati... uzas...
ne znam zasto , ali svaki dan on mi je sve simpaticniji... visok je, i za one koji nisu citali stari blog, crnac je... mozda mi je zato bas tako i sladak... ne znam dal ce od toga biti sta, zeljela bih da bude, ali nisam hrabra i totalno sam nesigurna u sebe... vidjet cemo... samo sto imamo samo 37 dana... a to je jako malo...

danas mi je bio ok dan... ali isto kao sto je i marija napisala na svom blogu, neki su mi malo dignuli zivac i bila sam si neka nervozna...i onda sam si pocela mastati....
no prvo... imam na stanici par ljudi... ima nas sedmero najvise kada svi idu busom... i cure su simpaticne... ali zadnje do cega je meni ujutro je pricati engleski, razmisljati na engleskom i odgovarati na glupa pitanja... neki dan me je pitala jedna cura, ne znam kak se zove znam da ima 15, kaze ona, a zasto ti stalno sutis... ja si mislim... cuj, curo... o tome bi se dalo diskutirati... kao prvo, ujutro mi nije do razgovora na engleskom... kao drugu, slusam svoj mp3, zamisljam kako je marija dosla k meni, usle smo u auto, otvorile prozore, i picimo za californiu... los angeles - drz' se , marija i slivija dolaze... na mp3 mi svira ima se , moze se... ne pada mi napamet da iskljucim mp3 i bacim se na glupe spike... kao trece... pitas me sto cu raditi preko ljeta, dal cu ici u RUSIJU... ja kazem kakva rusija, hrvatska.. a ona meni , pa to je isto, slicno, zar nije.. ja onak... ma da,je... ja sam njoj samo na to pitanje zasto stalno sutim odgovorila - ne pricam dobro engleski, pa sutim a i umorna sam.... to je mnogo jednostavnije nego joj objasnjavati prave razloge, jer ako misli da je hrvatska i rusija jedno te isto... o ostalome ne trebamo niti raspravljati, jer sumnjam da ce uspjeti skuziti...
no, pod komunikacijom me ova cura iznenadila... ona mi je simpaticna, ali nisam sigurna u njene sklonosti... mlisim da voli cure.. :) no, ugl. rekla je da je pola sata trazila na karti europe hrvatsku i da ju je uspjela naci... bilo mi je drago, da bar nekoga zanima nesto o hrvatskoj pa da mogu reci par rijeci o "doma" a da ne pocnem sama pricati , vec da odgovaram na pitanje...
danas smo u skoli imali probu ako nas napadnu "teroristi s pistoljima" kako se trebamo ponijeti u toj situaciji.. to se kao zove i crveni kod, i kada kazu to na rasglas ucionice se zakljucavaju, prozori zatvaraju, mrak i tisina... dosli su policajci i vatrogasci... kao da je pravo... morali smo reci roditeljima da je proba, jer u drugim skolama nisu rekli roditeljima, pa su svi misliili da je to stvarno, i dolazili pred skolu spastiti svoju djecu.... ocajno... no, ajde... trajalo je samo 50 minuta, i brzo je proslo.... ja sam napisala zadacu, slusala mp3... i tak...
to je sve vazno sto se danas dogodilo... idem sad pisati zadacu iz matematike.... a tako mi se neda, da je to uzasno... jos samo dva dana i onda devet dana odmora... jeeeee!!! jedva cekam....
saljem pusu svima...